Ovih 5 sportova nisu na Olimpijskim igrama

KLJUČNE NAPOMENE:

• Iako Olimpijada ima mnoge nedostatke, teško je osporiti izbor novih sportova u poslednjih nekoliko godina. Pet novih sportova biće dodato 2028. godine.
• MOK postavlja tri osnovna kriterijuma koje sport mora da ispuni kako bi bio promovisan na Olimpijadu.
• Samo pet sportova bilo je uključeno na svih 30 Olimpijskih igara.

Preporučene kladionice

Poseta

do 300 USD Poseta

$100 Poseta

Iako Olimpijske igre imaju mnoge nedostatke, teško je osporiti izbor novih sportova u poslednjih nekoliko godina. Od svog uvođenja 2016. godine, ragbi sedam je postao veoma popularan. Vrednost golfa se samo povećala. Surfovanje, sportsko penjanje i skejtbording su takođe dodati na olimpijski program. Pet novih sportova biće uključeno 2028. godine: kriket, fleg fudbal, lakros, skvoš i bejzbol. Ovi dodaci su deo inicijative Međunarodnog olimpijskog komiteta (MOK) da u olimpijski program uključi sportove relevantne za zemlju domaćina, koja je u ovom slučaju SAD (Los Anđeles).

Jedan od osnovnih kriterijuma koje MOK postavlja pri promociji sporta na Olimpijadu jeste njegova popularnost u zemlji domaćinu. Logično. Da li sport ima jasnu globalnu upravu je nesumnjivo drugi kriterijum. Treći je da li donosi novu perspektivu. Ovo postavlja pitanje koji sportovi bi mogli uslediti, počevši od Brizbejna 2032. godine.

Ovaj članak ispituje neke od najpopularnijih sportskih disciplina koje su neobično isključene sa Letnjih olimpijskih igara. Evo pet potencijalnih olimpijskih sportova za budućnost.

#1 Šah

Jedna od najpoznatijih društvenih igara na svetu, šah zahteva veliku dozu kalkulacije i mentalnih sposobnosti. Igra se na tabli 8×8 sa po 16 figura na beloj i crnoj strani. Ova misaona igra ima dugu istoriju, a prvi tekstovi o šahu datiraju iz sedmog veka. Više od 500 miliona ljudi igra ga redovno, kako uživo, tako i online.

Iz više razloga, šah nije uključen u Letnje olimpijske igre, uprkos nedavnom porastu interesovanja. Najznačajniji razlog je taj što MOK isključuje društvene igre iz Olimpijade jer zahtevaju drugačiju vrstu atleticizma od tradicionalnih olimpijskih sportova. Iako šah zahteva mentalni napor i ne zahteva gotovo nikakvu infrastrukturu, malo je verovatno da će sport uskoro biti dodan na Olimpijadu.

Naravno, šah ima efektivnu globalnu upravu. Uključujući poznati incident varanja iz 2023. godine između petostrukog svetskog šampiona Magnusa Karlsena i američkog velemajstora Hansa Nimana (Karlsen je optužio Nimana za varanje; optužbe su odbačene) ili meč Bobija Fišera i Borisa Spaskog (meč za titulu svetskog šampiona 1972. godine usred Hladnog rata—Fišer je optužio sovjetske igrače da su sticali nepravednu prednost dogovarajući kratke remije; zatim je odbio da se pojavi na ceremoniji otvaranja nezadovoljan raspodelom nagradnog fonda), Fédération Internationale des Échecs (FIDE) već vekovima nadgleda šahovsku scenu.

Da li je sport popularan u zemlji domaćinu? Ako Ahmedabadu u Indiji bude dodeljeno domaćinstvo Olimpijskih igara 2036. godine, na šta je jedan od kandidata, odgovor na ovo pitanje je pozitivan—igra je možda nastala tokom kulture doline Inda.

Da li šah donosi novu perspektivu? Da, figurativno, kao jedina društvena igra na Olimpijadi. Da, u smislu načina igre (više korišćenja mozga nego fizičkog napora). Pitanje je da li Olimpijske igre dodaju nešto novo šahovskom svetu. Postoji šahovski ekvivalent Olimpijadi—Šahovska olimpijada, dvogodišnje takmičenje gde timovi predstavljaju svoje zemlje.

#2 Pikado

Pikado je takmičarski sport bacanja strelica koji se praktikuje širom sveta i često se igra u barovima i pabovima. U ovom sportu, dva ili više igrača bacaju male, šiljate strelice na okruglu metu, a lokacija na kojoj strelica pogodi određuje broj osvojenih poena. Zapisi o ovom sportu datiraju još iz 14. veka, dok je njegova popularnost značajno porasla kada je postalo dozvoljeno igranje u barovima. Profesionalna korporacija za pikado (Professional Darts Corporation – PDC) uglavnom upravlja brojnim međunarodnim pikado takmičenjima, uključujući Svetsko prvenstvo u pikadu, Grand Prix i Premijer ligu, zaključno sa 2024. godinom.

Pikado do sada nije bio uključen ni u jedne Letnje olimpijske igre, uprkos tome što se njegovi pristalice često zalažu za njegovo uključivanje zbog njegove takmičarske prirode i niskih infrastrukturnih zahteva. Mnogi smatraju da je reputacija pikada kao igre iz pabova razlog zbog kojeg nije prepoznat kao tradicionalni olimpijski sport. Ipak, Svetska federacija za pikado (World Darts Federation – WDF) stalno podnosi aplikacije Međunarodnom olimpijskom komitetu (IOC) kako bi uključila pikado, s ciljem da postane olimpijski sport do Letnjih olimpijskih igara 2032. godine u Brizbejnu.

Australija je jedna od četiri vodeće zemlje gde je pikado stekao ogromnu popularnost, sa nekoliko izuzetnih igrača, poput Sajmona Vitloka, koji je bio prvi Australijanac koji je osvojio PDC turnir (Evropsko prvenstvo 2012. godine). Stoga, pokušaji da se ovaj sport ubaci u olimpijski program u Brizbejnu možda nisu bez osnova.

Da li pikado ima upravljačko telo na globalnom nivou? Ima. Pored PDC-a, Svetska federacija za pikado (WDF) je organizacija koja upravlja ovim sportom i organizuje pikado turnire. Osnovana je 1974. godine. Pored kontinentalnih turnira, WDF organizuje i svetsko prvenstvo poznato kao WDF Svetski kup. Od 2022. godine, WDF organizuje i WDF Svetsko prvenstvo u pikadu.

Šta bi pikado mogao da donese novo ili uzbudljivo na Olimpijske igre? Potrebna je nova dimenzija doslednosti u ciljanju, koordinaciji ruku i očiju i kontroli mišića kako bi se pogodila meta i sakupili poeni, iako slične veštine i disciplina takođe zahtevaju sportovi poput streljaštva ili streličarstva—koji su već deo olimpijskog programa. Pikado je uzbudljiv. Zahteva visok nivo talenta. Veoma je zanimljiv. Pikado bi trebalo da bude olimpijski sport, kao i mnoge druge igre zasnovane na preciznosti i veštinama. Međutim, Olimpijske igre možda ne bi donele ništa posebno značajno za pikado. Trenutno, ništa se ne može uporediti s istaknutim mestom Svetskog kupa u pikadu.

#3 Roleri

Nošenje cipela sa točkićima omogućava rolerima da se kreću po različitim površinama. Roleri mogu koristiti te točkiće da bi učestvovali u različitim disciplinama, od kojih svaka ima svoja pravila i veštine, uključujući umetničko klizanje, hokej na rolerima, brzo klizanje i roler derbi. U 1700-im godinama, roleri su se prvi put pojavili kao stil plesa, ali su ubrzo postali prihvaćeni u sportskoj zajednici. Danas su roleri popularna zabava, a ljudi širom sveta ih koriste za rekreaciju i prevoz. Sa više od 130 nacionalnih federacija, World Skate je jedno od mnogih tela koje reguliše ovaj popularni profesionalni sport (o tome ćemo kasnije).

Čudno je da verzija klizanja bez leda još uvek nije predstavljena na Olimpijskim igrama, s obzirom na sličnost sa klizanjem na ledu, koje je već dugo olimpijski sport. Iako su regulaciona tela pokušavala, sport nikada nije zaživeo, iako je bio demonstracioni sport na Letnjim olimpijskim igrama 1992. godine u Barseloni, kada se igrao hokej na rolerima. Pošto roleri obuhvataju razne discipline, teško je odrediti jedan format koji bi se koristio na Olimpijadi. Ipak, mnogi smatraju da je budućnost rolera na Olimpijskim igrama svetla, s obzirom na to da se skejtbording, još jedna aktivnost s točkićima, vratio na Letnje olimpijske igre 2024. godine u Parizu. Zahvaljujući brojnim oblicima i pod-sportovima, sportisti iz celog sveta mogli bi pokazati svoje veštine u raznovrsnim individualnim i timskim takmičenjima u rolerima.

Da li sport ima efikasno globalno upravljanje? Iako roler sportovi obuhvataju širok spektar disciplina, svi oni imaju koristi od činjenice da je skejtbording već pod nadzorom World Skate-a, regulatornog tela, tokom Olimpijskih igara. Ova organizacija nasledila je Međunarodnu federaciju za roler sportove (Fédération Internationale de Roller Sports – FIRS), koja je osnovana 1924. godine. World Skate upravlja sa dvanaest različitih oblika klizanja, od umetničkog klizanja do skate cross-a, na međunarodnom nivou. World Skate Games, koji obuhvataju sve discipline roler sportova pod jurisdikcijom World Skate-a, održavaju se svake dve godine od 2017. godine. Jedanaest disciplina je zastupljeno na World Skate Games, multisportskom takmičenju.

Da li je sport popularan u izmišljenoj zemlji domaćinu? Da, pod uslovom da Santiagova kandidatura za Olimpijske igre 2036. godine bude odobrena. Čile je osvojio dve medalje u umetničkom klizanju na rolerima, jednu u hokeju na rolerima i čak 24 u brzom klizanju na rolerima na Panameričkim igrama.

Da li roleri nude svežu perspektivu? Mnogo je očekivati od roler sportova, koji obično bolje prolaze kao sportovi učesnika nego kao sportovi za gledaoce, da postignu ono što takmičari u brzom klizanju i umetničkom klizanju postižu na Zimskim olimpijskim igrama. Međutim, mogli bi biti zanimljivi kao jednokratni događaji gde graciozni plesni timovi ili umetnički roleri izvode složene plesne šablone uz muziku ili gde freestyle roleri izvode skokove i piruete. Kombinovanjem te brzine sa timovima za hokej na travi, koji već imaju svoje mesto na Letnjim olimpijskim igrama, bilo bi ponešto za svakoga.

#4 Bilijarske igre

Pojam „bilijarske igre“ odnosi se na širok spektar veštinskih igara u kojima se bilijarske kugle udaraju štapom, što ih pokreće po stolu prekrivenom platnom i okruženom gumenim odbojnicima. Iako ovaj izraz ima različita specifična značenja u različitim dijalektima engleskog jezika, bilijarske igre se kolektivno nazivaju i bilijar. U okviru bilijarskih igara, postoje tri glavne kategorije: snuker, džepni bilijar (poznat i kao pool) i karambol bilijar. Pool, koji potiče iz 15. veka u Engleskoj, ima dugu istoriju. Od 1893. godine bilijarske igre se smatraju sportovima i igraju se na međunarodnim profesionalnim takmičenjima pod regulacijom.

Bilijarske igre imaju dugu tradiciju i veliku globalnu bazu obožavalaca. Uprkos svojoj popularnosti i visokom nivou veštine potrebne za igru, one još uvek nisu deo Olimpijskih igara. Pokušaji da bilijarske igre postanu deo Olimpijade nisu novina. Već godinama organizacije poput Svetske asocijacije za pool i bilijar (WPA) i Svetske profesionalne bilijarske i snuker asocijacije (WPBSA) lobiraju za njihovo uključivanje.

Veliki korak ka Olimpijadi napravljen je 1998. godine, kada je Međunarodni olimpijski komitet (IOC) priznao Svetsku konfederaciju bilijarskih sportova (WCBS). Ovo priznanje omogućilo je da bilijarske igre budu razmatrane za buduće Olimpijske igre, što je bio značajan trenutak. Međutim, uprkos brojnim pokušajima, bilijarske igre još nisu postale deo zvaničnog olimpijskog programa.

Jedna od najvećih prepreka jeste percepcija bilijarskih igara. Neki bilijar ne vide kao kompetitivan sport, već kao razonodu. Još jedan problem je decentralizovano upravljanje bilijarskim igrama, što se oslanja na pitanje globalnog upravljanja ovim sportom. Za razliku od drugih sportova koje reguliše jedno telo, bilijarske igre su pod nadzorom više organizacija, od kojih je svaka zadužena za različite discipline. Ova fragmentacija može otežati iznošenje koherentnog predloga IOC-u. Ipak, saradnja među ovim organizacijama u poslednje vreme daje nadu za buduće pokušaje.

Kada je u pitanju koordinacija aktivnosti WCBS-a, organizacija zaslužuje pohvale kao glavno upravno telo za bilijarske sportove, uzimajući u obzir veliki broj igara koje pokriva.

Da li je sport popularan u izmišljenoj zemlji domaćinu?
Iako bi bilo pojednostavljeno reći da su bilijarske igre popularne svuda gde postoje barovi, neverovatnih 20 različitih zemalja osvajalo je medalje u ovom sportu na Svetskim igrama.

Da li pruža svežu perspektivu?
Svakako, ovo je jedinstven sport koji nudi dva događaja koji bi mogli biti interesantni za televiziju: jedan u Komonveltu (snuker) i jedan u Sjedinjenim Američkim Državama (pool). Bilijarske igre zahtevaju visok nivo preciznosti, veštine i strategije. Profesionalni sportisti treniraju godinama kako bi usavršili svoje sposobnosti i ojačali um. Dubina i kompleksnost igre čine je intrigantnim sportom za gledanje i proučavanje. Olimpijsko učešće bi privuklo pažnju na ove aspekte i poboljšalo status sporta na globalnom nivou.

#5 MMA

Borilački sport poznat kao mešovite borilačke veštine (MMA) zasniva se na tehnikama rvanja i udaranja, uključujući taktike iz različitih međunarodnih borilačkih sportova. Brojna međustilska takmičenja održavala su se širom Japana i istočnoazijskih zemalja početkom 20. veka. Vale tudo, trend koji se pojavio u Brazilu u isto vreme, odlikovao se neregulisanim borbama koje su uključivale mnoge discipline, poput džudoa, brazilskog džiu-džicua, keč rvanja, luta livre, muay thaija i kapoere. Prva značajna međustilska borba održana je 1951. godine.

Promotivna kompanija Ultimate Fighting Championship (UFC) osnovana je 1993. godine. Organizovala je takmičenje s gotovo minimalnim pravilima kako bi oponašala mešovita takmičenja iz Brazila i Japana. Kasnije su usvojili novi set pravila, različit od onih u drugim ligama koje su podržavale realističnije, ulične borbe.

Pojam „mešovite borilačke veštine“ prvi put je upotrebljen 1993. godine. U početku reklamirane kao izazov za određivanje koje borilačke veštine su najbolje za stvarnu borbu bez oružja, ove borbe sa malo pravila su suprotstavljale borce iz različitih škola jedne protiv drugih. Kasnije su različite borilačke veštine kombinovane u stilove pojedinih boraca. Kako bi poboljšali sigurnost takmičara, uskladili se sa sportskim zakonima i povećali opšte prihvatanje sporta, promotere MMA borbi pritiskali su da uvedu nova pravila. Nakon ovih promena, sport je postao popularniji i sada ima industriju s PPV (plaćanje po gledanju) koja je uporediva s profesionalnim rvanjem i boksom.

Međutim, MMA još uvek nema međunarodno upravljačko telo, što je glavni razlog zašto nije prihvaćen od strane Olimpijskih igara. Brojne organizacije širom sveta organizuju MMA događaje i borbe, ali svaka ima svoj set pravila i posebne afilijacije. Ne postoji jedinstveno telo koje nadgleda sve te organizacije i postavlja osnovni skup pravila. Da bi mešovite borilačke veštine postale olimpijski sport, sve nacionalne organizacije morale bi biti povezane s međunarodnim regulatornim telom.

Međunarodna federacija za mešovite borilačke veštine (IMMAF) osnovana je 2012. godine kao globalno upravljačko telo, ali samo za amaterski MMA. IMMAF pomaže u razvoju regulative i sigurnosti sporta širom sveta tako što pomaže državama da osnuju federacije tamo gde one ne postoje. Organizacija United World Mixed Martial Arts (UWMMA), osnovana 2019. godine, tvrdi da je globalno regulatorno telo za profesionalni MMA, iako te tvrdnje nisu utemeljene.

Još jedan razlog udaljenosti MMA od Olimpijade je dužina oporavka boraca nakon borbe. Borci često imaju poteškoća da hodaju narednih dana, a oporavak može trajati nedeljama ili mesecima, čak i ako nisu povređeni. Udarci koji se koriste u MMA borbama često uzrokuju oticanje i bol u rukama, stopalima i laktovima. Mnogi borci se oporavljaju 30 do 90 dana između borbi kako bi se potpuno pripremili za naredni izazov.

Treći razlog je mali broj MMA boraca. Iako većina ljudi može gledati mešovite borilačke veštine, u mnogim zemljama ovaj sport nije dostupan za učenje niti za učešće u bilo kakvim mečevima. Olimpijske igre ne bi uključile sport u svoj program ako većina zemalja ne bi mogla poslati takmičare.

Da li je sport popularan u izmišljenoj zemlji domaćinu? Ako govorimo o Olimpijadi u Brizbejnu, Australija je na petom mestu među nacijama gde je MMA najpopularniji. Ako pričamo o 2036. godini i potencijalnoj zajedničkoj kandidaturi Montreala i Toronta, logično je da MMA pronađe svoje mesto na Olimpijskim igrama, s obzirom na to da je Kanada šesta po popularnosti ovog sporta.

Da li MMA nudi svež pristup? Fizička nadmoć je najjednostavniji način za poraz protivnika. Ovi sportisti (i sportistkinje) uvek će briljirati u MMA i opravdavati svoje uloge favorita na MMA kladioničarskim sajtovima. Iako je boks tradicionalni borilački sport na Olimpijadi, ima ograničenja. Osim malo klinča, borci ne mogu rvati. U MMA borbama dozvoljeni su laktovi, kolena, udarci nogama i rukama. Mešovite borilačke veštine su ultimativni individualni sport.

Bilo je 9 sportova na početku Olimpijade

Od svog početka 1896. godine, Olimpijske igre su obuhvatile oko 50 letnjih sportova, uključujući one koji su davno ukinuti, poput vuče konopca i motorboatinga. Na početku Olimpijade bilo je devet sportova.

Sportisti su učestvovali u 329 takmičenjima i 32 sporta na Olimpijadi u Parizu ove godine. To je više od tri puta više sportova nego što je bilo na prvim modernim Igrama, koje su održane u Atini pre 128 godina. Najnoviji dodatak letnjem programu bio je breaking, ili elitni breakdancing, koji se pridružio sportskom penjanju, surfovanju i skejtbordingu, tri neobična sporta koja su prvi put bila predstavljena na Olimpijadi u Tokiju 2020. godine.

Samo pet sportova je bilo uključeno u svih 30 Olimpijskih igara: gimnastika, plivanje, atletika, biciklizam i mačevanje. Drugi sportovi, kao što su karate i kroket, uklonjeni su odmah nakon svog debija i imaju relativno kraću olimpijsku istoriju. Streljaštvo, golf, ragbi i tenis su među sportovima koji su imali značajne povratke tokom vremena. Ova četiri sporta su prvi put bila korišćena u ranim godinama Igara, ali nisu se koristila ponovo više od 50 godina.