Kako individualni i timski sportovi doprinose zdravom okruženju: 3 ključna uvida

Preporučene kladionice

Poseta

do 300 USD Poseta

$100 Poseta

Ključne informacije:

• Sport i životna sredina imaju složen i uzajamno koristan odnos u kojem jedno snažno utiče na drugo.
• Ni sportovi u zatvorenom prostoru ni oni na otvorenom nisu izuzeti od uticaja klimatskih promena.
• Organizacija velikih sportskih događaja može podstaći prihvatanje ekoloških ideja i motivisati lokalne zajednice da ulažu u dugoročna infrastrukturna poboljšanja.

Foto: (https://www.pexels.com/photo/bicyclist-passing-the-road-near-the-river-163407/)

Bez obzira na to šta radimo da bismo bili zdravi i snažni, već dugo se postavlja pitanje šta se dešava u svetu sporta kada je reč o tome kako konzumerizam podstiče potražnju za specijalizovanom sportskom opremom. Sport sigurno ima ogroman uticaj na životnu sredinu. Brojni sportovi, rekreativne aktivnosti i programi za očuvanje zdravlja doveli su do ogromne potražnje za odećom, tehnologijom, opremom, hranom i drugim proizvodima.

Neki odluče da idu u teretanu, što zahteva određenu obuću, odeću, boce za vodu, praškove za metabolizam, užine, napitke i lopte za jačanje mišića. Biciklisti moraju da imaju bicikle, odgovarajuću obuću i odeću, visokokaloričnu hranu, boce za vodu i druge predmete. Oni koji se odluče za timske sportove moraju da imaju specifičnu opremu, obuću, lopte i odeću. Za kajtsurfing i druge vodene sportove potrebni su neoprenska odela, daske, zmajevi, velike torbe i dodatna oprema. Trkači moraju da imaju boce za vodu, hranu, sportsku odeću i patike. Praktikanti joge koriste tamjan, sveće, ulja, prostirke i posebnu odeću.

Kakav uticaj sva ta oprema ima na životnu sredinu?

Treba uzeti u obzir da je većina sportske opreme napravljena od metala i plastike i da se odbacuje kada više ne može da se koristi – bilo da je polomljena ili dotrajala. Sav taj otpad završava na deponijama, gde zagađuje okolinu i prodire u tlo, šteteći lokalnoj flori i fauni. Ohrabrujuće je to što sve više proizvođača u svoje proizvode uključuje bioplastiku i koristi održivije materijale od samog početka.

Takođe, mnoge kompanije i sportski lideri prelaze na zelene opcije i zalažu se za ekološki prihvatljive alternative novoj opremi, uređajima i štetnim proizvodima. Pravilo „6 R“ – smanji, ponovo upotrebi, recikliraj, razmisli, odbij i popravi – može primenjivati svako ko proizvodi i kupuje sportsku opremu. Ipak, vratićemo se na temu opreme kasnije u tekstu, jer je ona samo jedan deo odnosa između sporta i životne sredine.

Životna sredina i sport (ili obrnuto)

Sport i životna sredina imaju složen i uzajamno koristan odnos u kojem jedno snažno utiče na drugo. Za mnoge sportove od suštinske je važnosti da prirodna okruženja budu očuvana. Gotovo u svakoj aktivnosti važno je upoznati se sa prirodnim uslovima i razviti svest o njima, uključujući vremenske prilike, vodu, tlo i snežne uslove.

Iako istoriju većine savremenih sportova obeležava udaljavanje od prirode u pravcu veštačkog – kada je reč o ambijentu, opremi, filozofiji i brizi za zdravlje sportista – ti isti sportisti i dalje u velikoj meri zavise od prirodne sredine, a ona snažno utiče na to kako su naši sportovi organizovani.

Ključni uvid #1: Uticaj životne sredine na sport

Sport zavisi od čiste, zdrave i održive životne sredine kako bi se omogućili bezbedni i prijatni uslovi za igru – uključujući čist vazduh, odgovarajuću temperaturu, čistu vodu i zdrave površine. Menadžeri sportskih takmičenja i sportisti su dugo pretpostavljali da će prirodna sredina ostati nepromenjena generacijama unazad. Zbog toga su razvili složene zavisnosti u lancima snabdevanja, kalendarima takmičenja i sistemima. Oslonjenost sporta na prirodne uslove ističe koliko je važno očuvati planetu, jer stanje prirodnog okruženja direktno utiče na performanse i iskustvo sportista, kao i na nesmetano održavanje sportskih događaja.

Ni sportovi u zatvorenom ni oni na otvorenom nisu izuzeti od uticaja klimatskih promena. Prirodni ekosistemi koji omogućavaju sportske aktivnosti trpe velike posledice usled zagrevanja okeana, odrona stena, topljenja leda i rasta temperature. Dok toplotni talasi utiču na aktivnosti na otvorenom i mogu ugroziti bezbednost i performanse igrača, obalska erozija, oluje, poplave i promene u brzini vodenih struja predstavljaju pretnju za vodene sportove. Sa manje snega i sve ekstremnijim vremenskim uslovima, zimski sportovi poput skijanja posebno su ugroženi.

Ključni uvid #2: Uticaj sporta na životnu sredinu

Sportovi su od davnina važan deo ljudskog društva jer pružaju zabavu, jačaju zajednicu i podstiču fizičku aktivnost. Međutim, nemoguće je zanemariti uticaj koji sport ima na životnu sredinu.

Uticaji sportskih objekata i događaja na životnu sredinu

Stadioni i drugi sportski objekti igraju značajnu ulogu u savremenoj sportskoj kulturi. Ipak, njihova izgradnja može imati veliki uticaj na ekosistem. Pored toga što troše velike količine energije i vode i stvaraju mnogo otpada, raščišćavanje zemljišta za njihovu izgradnju može dovesti do gubitka ekosistema i biljnih i životinjskih vrsta. Za velika međunarodna sportska takmičenja kao što su Olimpijske igre ili Svetsko prvenstvo u fudbalu neophodna je i izgradnja novih hotela i puteva, što dodatno povećava štetu po životnu sredinu koju ovi događaji izazivaju.

Takođe, ovakva međunarodna sportska takmičenja često zahtevaju izgradnju velikih, specijalizovanih sportskih objekata, ali mnogi od tih objekata ostaju nedovršeni ili se ne koriste dovoljno nakon završetka takmičenja, kao što je bio slučaj sa stadionom Marakana tokom Olimpijskih igara u Riju 2016. ili Olimpijskim bazenom u Marusiju tokom Olimpijskih igara u Atini 2004, što dodatno pogoršava ekološki uticaj. Zbog toga se sve više poziva na održivije planiranje i ponovnu upotrebu infrastrukture kako bi se umanjio negativan uticaj ovih mega-događaja.

Međutim, mega-događaji ponekad mogu poslužiti i kao pokretači pozitivnih promena, tako što podstiču usvajanje „zelenih“ ideja i motivišu zajednice domaćine da ulože u dugoročna infrastrukturna poboljšanja. Ta poboljšanja, uključujući stvaranje urbanih zelenih površina i mreža javnog prevoza, mogu imati dugotrajan pozitivan efekat na životnu sredinu, koji traje i nakon završetka događaja.

Mreža metroa u Atini je značajno proširena tokom Letnjih olimpijskih igara 2004.

Još jedna česta korist mega-događaja je smanjenje zagađenja vazduha. To se dogodilo tokom Letnjih olimpijskih igara u Atini 2004, Pekingu 2008. i Riju 2016.

Prema nekoliko studija, ljudi imaju tendenciju da usvoje ekološki prihvatljiviji stil života i ponašanje nakon velikih događaja. Veća dostupnost „zelene“ infrastrukture, poput postavljanja kontejnera za reciklažu, biciklističkih staza i promocije proizvoda i usluga sa ekološkim sertifikatom, doprinela je tim poboljšanjima.

Klimatske promene i sport

Zbog proizvodnje otpada, potrošnje energije i transporta, sportske aktivnosti same po sebi povećavaju emisiju ugljen-dioksida. Budući da sport i utiče na ovu krizu i biva pogođen njome, sve se više prepoznaje veza između sporta i klimatskih promena. Iako je uticaj sportskih organizacija na životnu sredinu složen i teško merljiv, široko je priznato da neodržive aktivnosti u sportu dodatno doprinose klimatskim promenama.

Emisije iz globalne sportske industrije jednake su emisijama srednje velike države. Izgradnja i korišćenje različitih sportskih objekata, lanci snabdevanja sportskom opremom i ugljenični otisak nastao prevozom do i sa događaja imaju veliki uticaj na globalnu klimu. Na primer, procenjuje se da je tokom Svetskog prvenstva u fudbalu 2018. u Rusiji oslobođeno 2,16 miliona tona ugljen-dioksida, dok je tokom Olimpijskih igara u Riju 2016. ta cifra iznosila između 3,6 i 4,5 miliona tona.

Priroda i sport

Na našoj planeti postoji i kriza prirode: zagađenje, invazivne vrste, uništavanje staništa i klimatske promene imaju neviđen uticaj na prirodni svet. Da bismo zaustavili i preokrenuli gubitak biodiverziteta i štetu po prirodni svet – od kog svi zavisimo kako bismo očuvali zdravlje, imali čist vazduh, svežu vodu i hranu – neophodno je da cela zajednica, uključujući i sportski sektor, odmah preduzme akciju.

Kako bi se sport osnažio da se zalaže za prirodu i pomogne u njenom očuvanju i obnovi, organizacija Sports for Nature Framework ima za cilj da do 2030. godine i dalje sprovede revolucionarne akcije koje pozitivno utiču na prirodu. Ovaj okvir kreirali su Program Ujedinjenih nacija za životnu sredinu (UNEP), Međunarodni olimpijski komitet (IOC), Međunarodna unija za očuvanje prirode (IUCN), Sekretarijat Konvencije o biološkoj raznovrsnosti (CBD) i sportske organizacije.

Kroz četiri vodeća principa, okvir nudi strategiju za pomoć sportu na svim nivoima u ubrzavanju ekoloških akcija:

· Očuvati životnu sredinu i sprečiti štetu po vrste i njihova prirodna staništa.
· Gde god je moguće, obnavljati i regenerisati prirodu.
· Prepoznati i minimizirati ekološke rizike u mrežama dobavljača.
· Podizati svest i edukovati ljude o pitanjima životne sredine, kako unutar tako i van sportskog sektora.

Plastika i sport

Plastika se široko koristi u sportskoj industriji. Ona je prisutna u svemu – od stadiona i terena do odeće, opreme i rekvizita. Zahvaljujući tome što je lakša u poređenju s drugim materijalima, kao što su koža korišćena u teniskim reketima ili lopticama, do uvođenja predvidljivijih putanja lopti ili obezbeđenja bezbednosti odraslih i dece u vodi putem plutajućih pomagala, plastika se smatra da je donela značajne prednosti u performansama u svetu sporta. U sportu se koristi mnogo jednokratne plastike u vidu ulaznica, promotivnih proizvoda, plastičnih napitaka i drugih prikrivenih oblika.

Osim što pogoršava globalnu situaciju, zagađenje plastikom iz sportskog sektora može i samo da nanese štetu tom sektoru. U poslednjim godinama, preduzeti su lokalni i međunarodni napori da se njihov uticaj smanji.

Međunarodni olimpijski komitet (IOC) obavezao se da se bori protiv zagađenja plastikom tako što će ukloniti jednokratne plastike sa svojih događaja i povećati svest o ovom pitanju kada se pridružio UNEP-ovoj kampanji „Čista mora“ 2018. godine. Zajedno, IOC i UNEP su 2020. godine objavili vodič za smanjenje plastičnog otiska sportske industrije. Priručnik pruža alat za organizatore sportskih događaja i posetioce zasnovan na „6 R“ principima i oslanja se na smanjenje jednokratne plastike, poboljšanje reciklaže i korišćenje značaja sporta i njegovog domašaja kako bi se podigla svest javnosti o važnosti borbe protiv zagađenja plastikom.

Ključni uvid #3: Uticaj pojedinačnih sportova

Uzmite u obzir da je većina sportske opreme napravljena od metala i plastike i da se baca kada završi svoju svrhu, bilo da je polomljena ili dotrajala. Sav ovaj otpad šteti lokalnom životu, završava na deponijama, zagađuje životnu sredinu i prodire u zemlju. Ohrabrujuće je što proizvođači sve više uključuju bioplastiku u svoje proizvode i koriste održivije materijale od samog početka. Bioplastika nije rešenje za problem plastike; ona je poseban problem za sebe. Ipak, to je početak.

Ukratko, sportska oprema i trendovi imaju ogroman negativan uticaj na životnu sredinu. Međutim, sportisti, aktivisti i potrošači imaju mogućnost da kažu NE i izaberu ekološki prihvatljivije i bezuglonične načine da ostanu u formi. Da bismo videli efekte, pogledajmo nekoliko sportova.

Tenis

Tenis je popularan sport, rangiran kao četvrti po popularnosti u brojnim istraživanjima i drugi po potražnji za klađenjem na sajtovima kladionica, posebno u Evropi. Zahteva velika igrališta, loptice, rekete, specijalnu obuću i odeću. Teniska takmičenja privlače velike mase gledalaca, a njihovo putovanje na mečeve znatno doprinosi emisiji ugljen-dioksida.

Pošto je teniske loptice izuzetno teško reciklirati, one predstavljaju poseban ekološki problem. Budući da ne postoji dokazano efikasan način za njihovu reciklažu, 330 miliona teniskih loptica koje se godišnje proizvode širom sveta se baca, uglavnom na deponije. Jedna od značajnih zabrinutosti je što im je potrebno preko 400 godina da se razgrade. Ipak, čak i pod reflektorima, igranje tenisa ima relativno mali ugljenični otisak.

Igranje na otvorenom je bolje nego u zatvorenom, a zelene površine se smatraju ekološki prihvatljivijim. U poređenju sa sportovima sa standardizovanom opremom, tenis doprinosi povećanoj proizvodnji i otpadu zbog različitih veličina reketa i boja loptica. Slično Formuli 1, međunarodni teniski kalendar zahteva mnogo avionskih putovanja, kako za profesionalce tako i za amatere koji jure bodove za rang liste.

Dakle, zbog toga što se materijali koji se koriste često ne razgrađuju, problem predstavljaju i pakovanja i same loptice.

Biciklizam

Vožnja bicikla je nesumnjivo ekološki prihvatljiva aktivnost, ali pronalaženje etički i održivo proizvedene biciklističke opreme može biti teško. Nedavne inovacije na tržištu biciklizma, poput ekološki prihvatljivijih kaciga od kartona i sedišta od organskog pamuka, možda neće biti privlačne posvećenim biciklistima koji teže da budu najbolji na svetu. To je zbog činjenice da ima između dve i četiri milijarde biciklista širom sveta, a sektor vredi zapanjujućih 26,1 milijardi funti.

Podrazumeva se da velike korporacije koje promovišu moderne, nove proizvode napravljene od najnovijih (toksičnih i nerazgradivih) materijala odvlače pažnju od ekološke opreme. Održivi zeleni pokret polako dobija zamah kako biciklisti počinju da razmišljaju o svom uticaju na životnu sredinu. Neki biciklisti smatraju da je sama vožnja bicikla dovoljna da bi bili ekološki svesni, iako putuju automobilima i avionima na takmičenja, a neki od njih poseduju više bicikala, pari obuće, kaciga i odeće.

Jedan primer neodržive biciklističke opreme je tradicionalna kaciga, koja je obično napravljena od ekspandiranog polistirena (EPS). Iako je dokazano da EPS štiti bicikliste pri udarcima i padovima, njen vek trajanja nakon nesreće je kratak i vozači koji padnu moraju da kupe novu kacigu. Pored toga, EPS je plastika dobijena iz nafte i ne može se reciklirati osim ako biciklisti ne koriste ostatke za držanje biljaka u baštama.

Dok neke firme recikliraju stare biciklističke delove u nove bicikle, druge su počele da proizvode etičke bicikle sa bambusom i kožnim sedištima. Iako tržište polovnih bicikala raste, elitne vozače ne privlači “stara” oprema i oni žele najnovije modele da bi nastavili da pobeđuju.

Kajtsurfing

Kao vodena aktivnost, kajtsurfing zahteva značajnu finansijsku investiciju u skupu opremu i vozilo za prevoz do vetrovitih obala. Održivost ovog sporta obuhvata etičko ponašanje u morskom okruženju, kao i nabavku i reciklažu opreme.

Neopreni i daske za kajtsurfing obično se prave od polimera i derivata nafte, što znači da se u njihovoj proizvodnji koristi mnogo energije. Kada kajtsurferi kupuju izdržljive proizvode i održavaju ih kako bi im produžili upotrebu, popravljajući svu opremu kada je oštećena, a ne samo zamenjujući pojedinačne delove, oni mogu biti ekološki savesniji. Kupovina i prodaja polovnih zmajeva, neoprenskih odela ili daski produžava njihov vek trajanja i pomaže u očuvanju resursa. Bacanje daski ili zmajeva doprinosi gomilanju otpada na deponijama i energetski intenzivnoj proizvodnji nove opreme, što negativno utiče na životnu sredinu.

Dakle, iako je kajtsurfing ekološki prihvatljiva aktivnost koja koristi snagu vetra, oprema za ovaj sport ima značajan uticaj na životnu sredinu. Problemi za životnu sredinu nastaju upotrebom sintetičke gume u neoprenskim odelima, pene i fiberglasa u daskama i komponenti na bazi nafte u zmajevima.

Individualni vs. Timski sportovi: Prednosti i mane: